Dnevnik jednog direktora

Priče na ovom sajtu su nastale kao pokušaj da se jedno zanimanje, naizgled lako i privlačno, osvetli i sa drugih strana. Onih koje osetite tek kada uđete u tu ulogu. Ove priče nam ne pričaju u školama i na fakultetima. Ne pričaju ih ni roditelji kada ispraćaju svoju decu na prvi posao. Neke od ovih priča su doživljene lično, neke su doživeli moji prijatelji, a neke sam pročitao u novinama. Zahvaljujem se svima koji su pomogli da dobijem inspiraciju za priče i da kroz sve te situacije, teške i lake, mnogo toga naučim.

                                                                                                                                                                                       Vladimir Miletić


Savršeno opravdanje

    Ponekad mi se čini da se po vazduhu može proceniti sudbina radnje. U ovoj farbari ne osećam miris boja. Ovde sve smrdi na neuspeh. Čim sam ušao zapažam neuredne police sa kantama i konzervama. dalje…

Vratiće se rode

    “Želja mi je da podstaknem natalitet u Srbiji i u tu svrhu moja kompanija poklanja porodilištu ovaj najsavremeniji inkubator sa željom da što manje bude u upotrebi i da nam se u velikom broju rađaju zdravi potomci”, završio je Velibor besedu povodom donacije njegove kompanije. dalje…

Igrate li šah na poslu?

     Sa Ljubom igram šah nedeljom popodne. Čim supruge započnu ženske priče pogledom damo jedan drugome znak da je vreme da se povučemo, te izvadimo tablu i figure. Neravnopravna je to borba. Još nijednu partiju nisam dobio. dalje…

Mali prst

      ”Trebao bi i ti, kume, da započneš privatni biznis. Ne možeš da veruješ koliko je lakše. Nema više da te zajebavaju, da ti skaču nad glavom, da te proveravaju kad si ustao, kad si legao, kad si otišao u WC… Ma, nek’ se nose, sad sam svoj gazda…” dalje…

Švajcarski Alpi

       Stanko je jedva završio samo četiri razreda osnovne škole u Memićima. Možda bi, nekako, završio svih osam razreda u Kalesiji, možda bi nastavio i srednju školu u Zvorniku, nije bio loš učenik. Samo da ne beše onog groma koji mu ubi mater i da otac nije umro dve godine kasnije. Ko da razmišlja o školi kada sa jedanaest godina moraš da brineš o porodici? dalje…

Brak sa firmom

      Sanja je stajala ispred vrata matičareve kancelarije, čvrsto privijajući dokumenta na grudi. Još jednom je uzdahnula i ponovo pogledala u naslovnu stranu prošlonedeljnih novina. Vest da je u Srbiji usvojen Zakon o radu i najzad dozvoljen brak između firmi i zaposlenih doneo joj je olakšanje. Još nije bila odlučna, iako je prikupila sva dokumenta. dalje…

Bambusov parket

       Hteo sam da te priupitam… mada znam kakvo je vreme, ali šta ću nužda mi je velika…Ako bi mogao da mi daš, ovaj, pozajmiš, neku svotu novca, da premostim, ovaj, da isplatim neke zaostale obaveze… Vratiću ti brzo. dalje…

Gde tigrovi žive?

       Čuo sam za bezbolno čupanje obrva, bezbolno uklanjanje mladeža i bezbolno bušenje ušiju. Čak i za bezbolno tetoviranje sam čuo. Jedino nisam verovao da postoji bezbolno ispravljanje šefova i direktora. dalje…

Super Đorđe

        Kod Đorđeta je teže doći na sastanak nego zakazati skener u bolnici. Sedeo sam za kancelarijskim stolom i čekao da završi telefonski razgovor. Sedamnaesti po redu u prethodnih pola sata. dalje…

Životinjsko carstvo

        Nije naš direktor Rajko tak’i čovek, drugarice sudijice. Ma nema govora o tom mobingu, što se u tužbi spominje. Evo, ja sam kod njega već pet godina vozač i uvek je tako razgovarao, ništa to nije novo. Ne znam šta bi Slavici da ga tuži, ali ja drugarice sudijice, ne vidim ništa loše u tome što nam direktor malo tepa – skuplja Milisav kapu dok odgovara na pitanja pred sudom. dalje…