Dnevnik jednog direktora

Priče na ovom sajtu su nastale kao pokušaj da se jedno zanimanje, naizgled lako i privlačno, osvetli i sa drugih strana. Onih koje osetite tek kada uđete u tu ulogu. Ove priče nam ne pričaju u školama i na fakultetima. Ne pričaju ih ni roditelji kada ispraćaju svoju decu na prvi posao. Neke od ovih priča su doživljene lično, neke su doživeli moji prijatelji, a neke sam pročitao u novinama. Zahvaljujem se svima koji su pomogli da dobijem inspiraciju za priče i da kroz sve te situacije, teške i lake, mnogo toga naučim.

                                                                                                                                                                                       Vladimir Miletić


Titanik

    ”Meni trebaju mladi ljudi. Sa vizijom. Vredni. Neumorni. Treba mi, sinko, sveža krv u firmi. Takvog kao što si ti tražim za direktora.Prvog dana kad si počeo da radiš sam te zapazio, a pratim te već dva meseca. Svi te hvale, kažu dobar si k’o ‘lebac” dalje…

Kako je čobanče otvorilo profil


   Kada sam, pre dve godine, poželeo da objavljujem priče na internetu bio sam potpuno nepismen za te društvene mreže. Bez profila na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Pinterestu. Delovao sam kao kakvo čobanče koje je sa planine sišlo prvi put u grad sa kaljavim opancima i gunjem na leđima. dalje…

Lepa reč

    Stevan je sada penzioner. Do pre tri godine je bio saobraćajni policajac. Trideset godina je proveo u službi regulišući saobraćaj u Sremskoj Mitrovici i okolini. dalje…

Stelt-tehnologija

    Jeste da Ameri imaju stelt-bombardere, ali mi imamo Maru. Samo što za razliku od njihovog, Marin stelt još niko nije oborio. Od kako im je iznad Buđanovaca jedan srušen, jedino Mara nosi titulu nevidljive. Samo još ona leti neprimećena. A to vam je u poslu veština od vrhunske važnosti. dalje…

Savršeno opravdanje

    Ponekad mi se čini da se po vazduhu može proceniti sudbina radnje. U ovoj farbari ne osećam miris boja. Ovde sve smrdi na neuspeh. Čim sam ušao zapažam neuredne police sa kantama i konzervama. dalje…

Vratiće se rode

    “Želja mi je da podstaknem natalitet u Srbiji i u tu svrhu moja kompanija poklanja porodilištu ovaj najsavremeniji inkubator sa željom da što manje bude u upotrebi i da nam se u velikom broju rađaju zdravi potomci”, završio je Velibor besedu povodom donacije njegove kompanije. dalje…

Igrate li šah na poslu?

     Sa Ljubom igram šah nedeljom popodne. Čim supruge započnu ženske priče pogledom damo jedan drugome znak da je vreme da se povučemo, te izvadimo tablu i figure. Neravnopravna je to borba. Još nijednu partiju nisam dobio. dalje…

Mali prst

      ”Trebao bi i ti, kume, da započneš privatni biznis. Ne možeš da veruješ koliko je lakše. Nema više da te zajebavaju, da ti skaču nad glavom, da te proveravaju kad si ustao, kad si legao, kad si otišao u WC… Ma, nek’ se nose, sad sam svoj gazda…” dalje…

Švajcarski Alpi

       Stanko je jedva završio samo četiri razreda osnovne škole u Memićima. Možda bi, nekako, završio svih osam razreda u Kalesiji, možda bi nastavio i srednju školu u Zvorniku, nije bio loš učenik. Samo da ne beše onog groma koji mu ubi mater i da otac nije umro dve godine kasnije. Ko da razmišlja o školi kada sa jedanaest godina moraš da brineš o porodici? dalje…

Brak sa firmom

      Sanja je stajala ispred vrata matičareve kancelarije, čvrsto privijajući dokumenta na grudi. Još jednom je uzdahnula i ponovo pogledala u naslovnu stranu prošlonedeljnih novina. Vest da je u Srbiji usvojen Zakon o radu i najzad dozvoljen brak između firmi i zaposlenih doneo joj je olakšanje. Još nije bila odlučna, iako je prikupila sva dokumenta. dalje…