Dnevnik jednog direktora

Priče na ovom sajtu su nastale kao pokušaj da se jedno zanimanje, naizgled lako i privlačno, osvetli i sa drugih strana. Onih koje osetite tek kada uđete u tu ulogu. Ove priče nam ne pričaju u školama i na fakultetima. Ne pričaju ih ni roditelji kada ispraćaju svoju decu na prvi posao. Neke od ovih priča su doživljene lično, neke su doživeli moji prijatelji, a neke sam pročitao u novinama. Zahvaljujem se svima koji su pomogli da dobijem inspiraciju za priče i da kroz sve te situacije, teške i lake, mnogo toga naučim.

                                                                                                                                                                                       Vladimir Miletić


Pismo Deda Mrazu


    E, moj Deda Mraze…
    Sramota me, grešna mi duša, što ti nisam dugo pisao. Poslednji put davne še’setčetvrte godine. Im’o sam tada devet godina. Tražio sam ti kožni fudbal, a dobio plišanog zeca. Onim đilkošima iz razreda, sve si don’o što su tražili. dalje…

Sam svoj gazda

    Kažu da život piše romane. Ali da vam naslove tih romana prethodno dostavlja, to nisam verovao. Dok se nisam lično uverio. Uzdahnem i sada kada se setim kako je sve počelo. dalje…

Doktorske studije

    Čim sam završio ekonomski fakultet upisao sam doktorske studije. Dobro, nisu to one prave, posle kojih se dobija diploma. Ne nalaze se, čak, na mapi obrazovnih ustanova. Profesori nemaju završene fakultete, neki imaju samo osnovnu školu. Ipak, već deset godina sam redovan na predavanjima. Svake subote i nedelje radosno ustanem, obučem se, ponesem torbu i pravac kod profesora. dalje…

Pegla

    Pisanje priče je kao porađanje. Prvo krenu kontrakcije, u vidu ideje, koje vas nateraju da odmah sednete za sto i počnete da pišete. Tog subotnjeg jutra porođaj je tekao uobičajeno, bez komplikacija. Izašao je uvod, završavala se razrada i taman kada sam došao do zaključka u salu za porođaj, radnu sobu, ušla mi je supruga. dalje…

Titanik

    ”Meni trebaju mladi ljudi. Sa vizijom. Vredni. Neumorni. Treba mi, sinko, sveža krv u firmi. Takvog kao što si ti tražim za direktora.Prvog dana kad si počeo da radiš sam te zapazio, a pratim te već dva meseca. Svi te hvale, kažu dobar si k’o ‘lebac” dalje…

Kako je čobanče otvorilo profil


   Kada sam, pre dve godine, poželeo da objavljujem priče na internetu bio sam potpuno nepismen za te društvene mreže. Bez profila na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Pinterestu. Delovao sam kao kakvo čobanče koje je sa planine sišlo prvi put u grad sa kaljavim opancima i gunjem na leđima. dalje…

Lepa reč

    Stevan je sada penzioner. Do pre tri godine je bio saobraćajni policajac. Trideset godina je proveo u službi regulišući saobraćaj u Sremskoj Mitrovici i okolini. dalje…

Stelt-tehnologija

    Jeste da Ameri imaju stelt-bombardere, ali mi imamo Maru. Samo što za razliku od njihovog, Marin stelt još niko nije oborio. Od kako im je iznad Buđanovaca jedan srušen, jedino Mara nosi titulu nevidljive. Samo još ona leti neprimećena. A to vam je u poslu veština od vrhunske važnosti. dalje…

Savršeno opravdanje

    Ponekad mi se čini da se po vazduhu može proceniti sudbina radnje. U ovoj farbari ne osećam miris boja. Ovde sve smrdi na neuspeh. Čim sam ušao zapažam neuredne police sa kantama i konzervama. dalje…

Vratiće se rode

    “Želja mi je da podstaknem natalitet u Srbiji i u tu svrhu moja kompanija poklanja porodilištu ovaj najsavremeniji inkubator sa željom da što manje bude u upotrebi i da nam se u velikom broju rađaju zdravi potomci”, završio je Velibor besedu povodom donacije njegove kompanije. dalje…