Dnevnik jednog direktora

Priče na ovom sajtu su nastale kao pokušaj da se jedno zanimanje, naizgled lako i privlačno, osvetli i sa drugih strana. Onih koje osetite tek kada uđete u tu ulogu. Ove priče nam ne pričaju u školama i na fakultetima. Ne pričaju ih ni roditelji kada ispraćaju svoju decu na prvi posao. Neke od ovih priča su doživljene lično, neke su doživeli moji prijatelji, a neke sam pročitao u novinama. Zahvaljujem se svima koji su pomogli da dobijem inspiraciju za priče i da kroz sve te situacije, teške i lake, mnogo toga naučim.

                                                                                                                                                                                       Vladimir Miletić


Super Đorđe

        Kod Đorđeta je teže doći na sastanak nego zakazati skener u bolnici. Sedeo sam za kancelarijskim stolom i čekao da završi telefonski razgovor. Sedamnaesti po redu u prethodnih pola sata. dalje…

Životinjsko carstvo

        Nije naš direktor Rajko tak’i čovek, drugarice sudijice. Ma nema govora o tom mobingu, što se u tužbi spominje. Evo, ja sam kod njega već pet godina vozač i uvek je tako razgovarao, ništa to nije novo. Ne znam šta bi Slavici da ga tuži, ali ja drugarice sudijice, ne vidim ništa loše u tome što nam direktor malo tepa – skuplja Milisav kapu dok odgovara na pitanja pred sudom. dalje…

Tiha voda

        „Žao mi je, ali sve je popunjeno…“ objašnjava nam sažaljivim tonom školski psiholog „Vi ste osamdeset peti koji žele da kod učitelja Jove upišu dete. Tri odeljenja da drži ne bi mogli svima da izađemo u susret. Stvarno nam je žao, njegovo odeljenje je popunjeno.“ dalje…

Prevremena penzija

         Nađa je otišla u penziju kada je imala dvadeset godina. Mogla je još da radi, nije joj se išlo. Nije bila ni invalid, daleko bilo, zdravlje ju je služilo savršeno. Nije ništa zabrljala, naprotiv, bila je veoma uspešna u svom poslu, pravi šampion. Procenili su, ipak, da je prestara da se i dalje bavi tim poslom. dalje…

Vruća jagnjetina

         „Sedi bre, sinovac, još nije pečeno. Zna Biga kako se peče jagnje, nije mi ovo prvo. Tu ispod plećke je još mokro, vidim ja odavde, ne moram ni da ustajem. Nego, deder, sinovac uzmi ono pivo pa ga malo preli, biće korica hrskavija“, naređuje Biga dok sedimo u dvorištu njegove kuće i nestrpljivo čekamo da počne glavno slavlje. dalje…

Blistavi osmeh

         Pre nekoliko dana, ispred zgrade opštine, sreo sam Dobricu, druga iz osnovne škole. Odmah sam ga prepoznao. Po liku je ostao isti. Bucmasto, okruglo, rumeno lice i dobrodušne crne oči. Odmalena se trudio da svakome bude dobar drug. Mnogi su to zlouporebljavali, jer mu je tata radio u inostranstvu i uvek mu donosio skupocene igračke i garderobu. dalje…

Kupovina ispita

blog o menadžmentu      Zoka je Mostarac koji se doselio u Suboticu kada je počeo rat u Bosni. Svi su tada radili šta su znali i umeli. Jedino je Zoka radio ono što ne zna i ni ume. Odlučio je, zamislite hrabrost, da postane parketar. Pre toga najbliži parketu bio je… dalje…

Rat slonova

blog o menadžmentu       Moj drug Darko ne prati međunarodnu politiku. Nije pratio ni dešavanja u Libiji niti u Siriji, pa ni sada ne razmišlja mnogo o Ukrajini. Nije čuo ni da su Rusi ušli na Krim, niti da su Ameri ljuti zbog toga. Ne dotiče ga ni što se prebrojava ko je za koga i što i nas, male, pritiskaju da se opredelimo. dalje…

Zvezda Večeri

      Bilo je četiri sata ujutro. Za okruglim stolom ostali su najuporniji gosti. Muzika je već odavno otišla. Posluženje je bilo ukusno i obilno, kako i valja za proslavu godišnjice firme.Pre toga goste je zabavljao poznati komičar. Direktor je održao nadahnut govor. Ipak, već sledećeg jutra svi će to zaboraviti. Samo neće Vanju. dalje…

Maruška

Nije slučajnost da je Maruška postala sponzor Olimpijskog komiteta Srbije. Njene marame i kravate su bile deo službenih uniformi naših sportista tokom dalje…